O dobrom duhu čaršije vranjanske

O dobrom duhu čaršije vranjanske
164

O dobrom duhu čaršije vranjanske

Malo je ljudi u varoši, iliti čaršiji vranjanskoj koji se ne sećaju Pere Stojanovića Tumana. Glumca, novinara, boema sa posebnim šmekom, originalnim nastupom u špricanju vedrim duhom. U ismevanju nevesele zbilje. Potkazivanju površnosti i primitivizma.

Tuman je umro pre deset godina ostavljajući iza sebe brisani prostor u kome njegov dug odnekud sa Pljačkovice i Kuakvice i dalje prkosno upozorava gde smo, ko smo i šta nismo.

Pamte se i danas njegove uloge u Fejdovoj „Bubi u uhu“ u Bačovom „Krunskom svedoku“, a onda i čitavom opusu Stankovićevih likova koje je kreirao na sceni Pozorišta „Bora Stanković“.

Neopterećen sujetom. Spreman da iskazno prepozna entuzijazam, talenat i pogled u budućnost, bio je učitelj mnogima u ponašanju pred radijskim mikrofonom Radio Vranja. A, počeo je čitajući nedeljom po nekoliko sati čestitke i pozdrave. I to je radio sa moćnim glasom koji je vrlo brzo postao etarskim autoritetom južnjačkih prostora.

Potpisniku ovih redova bio je spreman da zadovolji ambiciju promovisanja i redovno objavljuje jednominutne izveštaje sa lokalnih fudbalskih utakmica. Da, bila je to emisija „Sportski ponedeljak“ koju je on uređivao u vreme kada je Radio Vranje početkom osamdesetih godina bio medijski autoritet i kada nije mogao svako u skladu sa strogim standardima pred mikrofon.

Svoj duh pečatirao je radijskim serijalom „Nedeljni smehotres“ u kome su njegovi „pobratimi“ u samo nekoliko minuta na svoj način iz Tumanove pisaće mašine tumačili ovdašnju svakodnevicu.

Tekst je pisao subotom nakon što obiđe vranjansku pijacu i čuje o čemu to narod „ćuti“ i kako to javno prokomentarisati iz kafanskog ugla. Istog dana bi se dogodovština snimala, a nedeljom u podne dolazila etarskim putem u domove južnjačkih varoši dokle je dosezao signal Radio Vranja.

I tako iz nedelje u nedelju kao što je to radio Duško Radović svakodnevno ili Bane Đuričić na Radio Beogradu u čuvenim dogodovštinama „Porodice Jovanović“. Sa njim u partnerskom zanosu Čedam „motka“, Bucko „gušlja“, Čeda „apsandžija“, Zube, Durge i mnogi drugi, koji su svraćali u „radijsku kafanu“ kod „Mikucu“ na po jednu „trofaznu“ žestinu.

Danas nema radijskih pobratima, ali ima priča o njima i pokoje parče trake iz arhive Radio Vranja kao podsećanje na neka druga ali dobra vremena. Sada Radio-televizija Vranje ima memorijalni konkurs naslovljen imenom Tumana. Nagrađuje se humoristički tekst.

Ove godine nagradu je za igrokaz „Talentovana avangarda Srbije“ dobio Novica Dicić iz Karadnika kod Bujanovca.

„Bože, ovaj tekst kao da je autor izvukao iz tatine arhive u našoj kući“, rekla je Anđelka Stojanović Armenski, jedna od kćerki našeg „Tumana“. Sve je dobilo ekran verziju i biće prikazano na RTV-u u novogodišnjoj noći. A, o svemu svoj sud odnekud sa nebesa imaće i Pera Stojanović Tuman (1949-2000), zaštitni znak vedrog duha ovdašnje čaršije.


Vranje-Online
Njuz Network

O dobrom duhu čaršije vranjanske

Comments
Prikazujem...