Kad Piroćanac piše pismo Deda Mrazu

Kad Piroćanac piše pismo Deda Mrazu
217

Kad Piroćanac piše pismo Deda Mrazu

Kad sam bija pomalečak, normalno sam ko i sva deca verovaja u Deda Mraza. Vikaše mi i majka i tatko i deda i baba: „budi dobar pa će ti Deda Mraz nešto lepo donese za Novu godinu.

– Ako nesi dobar nema ni bonbone da dobiješ“. I ja sam bija dobar…. Ako ponekad i nesam, to je sve bilo u granice normale.

I istina, Deda Mraz mi donoseše po nekoju igračku. B´š se i neje mnogo pretrzao, igračke beoše iste ko na pijac, ali daj što daš. Redovno mi je donosija i Kinder jajce na koje sam se posebno radovaja jer tatko nikako neje hteja da mi ga kupuje.

Vikaše „ toj će ti donese Deda Mraz kad si dobar“. Kad krena u školu , ču od drugu decu da ni ona nemav baš mnogo polepši pokloni od Deda Mraza osim Kaću iz drugo odelenje na koju je donosio poviše, pa skoro ko na petoricu ostali deca. Dal je to zato što se Kaća doselila iz Požarevac pa je za nju bija zadužen neki drugi Deda Mraz a ne ovaj naš iz Pirot, to tad nesam znao.

Kako god, sledeću Novu godinu sam posumnjao da nešto neje u redu s tija Deda Mrazovi i da je moguće da gi ima više a ne samo jedan. A b´š tuj godinu sam se nadao na najgolem poklon – nadao sam se da mi donese biciklu! Celu godinu sam bija miran ko bubica.

Ni jednom nesam bija neposlušan. Što god su smislili da rabotim ja sam slušao. Ni jednom nesam opsovao babu, na dedu nesam skrivao krivak, nesam ni komšiski kutriki gađao sas praćku! I u školu be odličan. Ma dete za primer! Kako se bližila Nova godina, tako me sve neke s´ske vataše.

Tuj, novogodišnju noć sam jedva dočekaja. T´d beše normalno da deca odma posle dvanaes sati, kad ni izljubiv i čestitav, idev na spijenje a pokloni se gledav ujutru.

Taman legnamo, a ja poče još jednom da prebiram po pamet dal´ nesam nešto ipak zajebao, kad pod prozor nešto ko puška pukna dva puta. Poripamo svi, a tatko, najhrabar, razmakna zavesu da pogleda.

Izbuljia oči ko bulča pa vika: „Leleeee, te ti rabota! Utepaše ni Deda Mraza!“ Ja i sestra se rasturimo od plakanje, al´ ništa ne pomaga. Prepratiše ni pa na spavanje, ama mi si celu noć preplakamo. Posle ču da je i na komšiju Gošu neki utepao Deda Mraza i još na neku decu u taj kraj.

Dogodine, dodeliše ni drugog Deda Mraza, a ja kako nesam verovaja da će ga zameniv i nisam baš bija za primer. Ma nesam bija lošo dete, al´ nesam ni bija ko prošlu godinu. A Deda Mraz isti ko onaj utepan – donese mi pištolj na kuglice (doduše bez kuglice), Negro bonbone i Kinder jajce.

Po školu onda među deca počeše da se pronosu razne teorije. Te da Deda Mraz ič ne postoji nego ni tatko i majka l´žev kako bi bili dobri pa ni onda oni kupujev igračke i slatkiši, te da Deda Mraz zaobilazi Pirot jer kod nas ima mnogo besni na njega što gi neje donosija lepši pokloni kad su bili deca pa sad pucav u njega, te da s´g ima posebno udruženje za Deda Mrazovi u koje ovi naši pirotski neće se učlanu.

Kako god, ja reko da pitam Kaću, kako ona i dalje dobiva lepi pokloni.

Kaća mi vika: „Pa ja budem dobra celu godinu, i onda malo pred praznik mu napišem pismo i turim ga na prozor. Ujutru, pismo ga nema a na mene mi stigne b´što što sam mu pisala“. Zamisli se ja, pa znači i na njega mora napismeno sve, a ne da mu pričaš noću i da zamišljaš želje.

Beše mi logično. Zato sam i ja sad odlučio pa da budem dobar i da mu napišem pismo kad za toj dođe vreme. I eve ga:

„Dragi Deda Mraze,

Pošto sam se sve lepo raspitao, eve da ti napismeno dam koje da mi doneseš jer sam ovuj godinu posebno bija dobro dete. Dobar sam u školu i slušam moji doma, a pošto ti toj sve i sam vidiš i znaš neću ti o mene pišem dugačko. Prvo da ti kažem da mi je mnogo žao za tvojega drugara što su ga onomad ovde utepali. I ja ´tedo da crkrnem od plakanje jer sam bija siguran da mi je nosio biciklu.

Takav je život kol´ko sam s´vatio, svašta se mož desi. Nadam se da ti će uspeš da se probiješ i da će mi doneseš nešto što mi stvarno treba. Ne mi donosi Negro bonbone i Kinder jajca, za to ću se sam snađem. Deda neje ko što je bija, pomalko je zaboravan i ne se seti uvek da mi uzne i kusur, pa s´g k´d me prati po pivo ponekad mi ostane dinar-dva.

Za godinu će se nakupi za jajce i bonbone tako da toj slobodno precrtaš. I biciklu zaboravi, prošja mi merak, doneja ujka na Gošu iz Nemačku, pa ponekad mi da da obrnem po neki krug, naročito k´d mu pišem domaći iz matematiku. Precrtaj i dres od Crvenu zvezdu jer to oni iz njihovu upravu teško da ti dadnu. Kolko sam čuo, nemav ni za šampon za igrači pa kude će mi na mene nešto pošalju.

Ako gi vidiš, objsani gi da mož mnogo da uštediv ako se banjav sas gadan sapun (ako ne znaju,to je onaj sapun što se pravi od svinjsku mas´) jer je najbolji i zdrav, eve mi svi imamo oštru kosu ko dlaka na divlju svinju.

Na mene mi treba kompjuter! Al ne onaj običan što se uključuje u struju nego onaj pomalečak što radi na bateriju. Taj običan džabe bi mi donosio, jer je tatko kad je u pitanje struja mnogo zaguljen čovek. I majka pere na ruke jer neku mašinu tatko neće da gu kupi zbog struju što troši.

Jedino ako uz taj komjuter mož i neka kurbla da ide da ga sam punim, al da nebi komplikovali donesi mi onaj na bateriju, ću si ga punim kod Božu domara u školu kude i tatko puni mobilan.

A da mi komjuter treba, pa to valjda na tebe ne mora da objašnjavam , ti si, kako vikav, svetski čovek. Ja onomad gleda na televizor kod Gošu što sve ta sprava može. Čak, i ti bi trebao da si imaš jedan pa da ti deca šaljev pisma preko taj internet.

Zamisli kolko bi uštedeo da ne ideš od kuću do kuću i zbiraš pisma. Tolko od mene. Molim te pazi kad dolaziš, ovde su ljudi zajebani. I tebe ako utepaju, drugog nam toj vašo udruženje neće pošalje. I molim te, na moj poklon napiši čitko moje ime i prezime. Ako pa bude pucanje pa ti se, ne daj Bože, nešto desi, da imam dokaz da je toj moje.

Ako iz bilo koji razlog ne biva da mi ispuniš želju, nemoj ni da dolaziš u naš kraj. Jebeš takav poso ako će zbog jajca, bonbone i pištolj na kuglice( a bez kuglice), da izgubiš glavu!“


Vranje-Online
Njuz Network

Kad Piroćanac piše pismo Deda Mrazu

Comments
Prikazujem...