Dogodovštine iz Vranjsku kafanu “Vikaj turu”

Dogodovštine iz Vranjsku kafanu “Vikaj turu”
138

Dogodovštine iz Vranjsku kafanu “Vikaj turu”

Da u “Vranje nema laganje”, govori priča o čuvenoj vranjskoj kafani “Vikaj turu”. Ona je čuvena po svom konobaru Mikici i osoblju, po stalnim gostima: pobratimima Mitku, Arsi, Stojanu, kao i po specijalnom jelovniku i “pićovniku”.

DOGODOVŠTINE IZ VRANJSKE KAFANE “VIKAJ TURU”

DAJ POLA ‘LEBA UZ ćEVAPčE!

• Specijalni jelovnik: “Baba Talina pica”, “Deda Jevremovi kraci” i neizostavno pile • “Pićovnik” sadrži rakiju “šumoglavku”, hladni raso “rastreznušu” i 16 puta “proprano” vino

Za srpsku Novu godinu, karte su razgrabljene, ali može da se nađe po neka, (za dobri drugari, podrazumeva se). Za srpsku Novu godinu glavni specajaliteti su: “Baba Talina pica”, “Deda Jevremovi kraci” i “Rolovana ukrućena magaretina”.

Za meze, taze omlet “M… od labuda”, a za piće rakija “Šumoglavka” i po 16-ti put proprano vino kominjak, uz češanj belog luka protiv uroka i hladni raso “rastreznuša”.

Ako niste spremni da Srpsku novu Godinu dočekate u “Vikaj turu”, dođite kad vas put nanese u Vranje. Mikica, sa prljavo-belom krpom preko savijene leve ruke, željno vas čeka. U svako doba okreće se pile i crveni, po malo od radost, a poviše od zor što mu nanosi žar.

Da je pile kult kafane saznaćete iz razgovora konobara Mikice sa gostima.- Mikico sinko, pogledaj, bre, ovo pile. Samo kosti i koža.
– Pa, šta hoćes, bre, i perje li da služimo!!!
Ili: – Mikico nesrećo, kad je zaklano ovo pile?
– Gospodine, mi uz piletinu dajemo krompiri, salatu ili neki drugi prilog, a ne i njegovi biografski podaci!!!

Svaki konobar – Mikica

“Vikaj turu” je kafana koja se nalazi u sastavu pozorišta. Ovim imenom su je krstili brojni gosti, ali nije uvedena u knjige pod tim imenom. Svaki konobar je Mikica. Bio star ili mlad, konobara svi zovu “Mikico, dete ili sinko”, a na slici je Marjan Ristić.
Na slici – Vranje – koju sam ti juce poslao, s leve strane prema desno, u poslednjem delu zgrade je kafana i pozorište.

Pored pečenih pilića, nezaobilazne su i šnicle. Ima ih raznih.

– Mikico, donesi mi brzo jednu šniclu.
– Hocete li “milansku”, “bečku” ili “vranjsku”?
– Svejedno, jer toliko sam gladan da neću da joj pružim šansu da progovori!!!

Ipak, nije svejedno, kad dođe vreme da se plati:
– Mikico, molim te da mi objasniš kakva je razlika između bečku šniclu od 40 dinara i ovu od 30 dinara?
– Gospodine uz šniclu od 40 dinara serviramo najoštriji nož !!!

Da je Mikica izuzetno snalažljiv govori sledeće:

Donoseći posluženje Mikica se obraća gostu:

– Izvolite lepo, pivo i sir.
– Ali molim vas, to je tražio gost za onim stolom tamo.
– Nema problema gospodine, samo zamenite stolove.
Ili: Nezadovoljan gost ljutito se obraća konobaru Mikici:
– Kažite mi da li vam je hrana svakog dana ovako loša?
– Nedeljom nije loša!
– A zašto tada nije loša?
– Pa zato, pobratime, što u nedelju ne radimo!!!

Desi se ponekad i da neko iznervira Mikicu, ali retko. Kao, na primer, pobratim Stojan iz Banju. Ušao Stojan u kafanu i viče na Mikicu:

– Dete, daj mi jedan hleb i jedno ćevapče da si ručam !
Mikica se malo začudi, ali mu donese što je tražio. Ne prođe mnogo vremena, a Stojan viče ponovo:
– Detee!, daj još pola hleba da dojedem ovo ćevapče !!!

Kafana “Vikaj turu” nije samo poznata po konobaru Mikici, već i po gostima, pre svega, Arsi i Mitketu. Sede pobratimi, spremaju se za Srpsku novu Godinu i razgovaraju. Dok smo ispijali i mi po jednu trofaznu rakiju, nismo mogli da ne čujemo šta govore:

Arsa: Vidiš li pobratime, kakvo vreme dođe. U zimu leto, i obrnuto. Ovu godinu teško da će popijemo dobru trofaznu rakiju.

Mitke: Ne plaši se pobratime, toliko. Ima još u naše Vranje domaćini što nisu popili prošlogodišnju rakiju. Naše je samo da se primaknemo i sve ima da bude onako kao što Englezi kažu “fajn”.
Arsa: Imaš pravo, pobratime. Kako se to nisam odmah setio. Nego, da te pitam nešto, pobratime. Vide li ovih dana pobratima Stojana iz Banju?
Mitke: Nisam , ima evo nekolko dana kao da je u zemlju propao. Da nije bolan?
Arsa: Mnogo je bolan. Ali, odakle znaš? Ko ti reče?
Mitke: Ma, onomad sretoh onog mog komšiju, doktora što radi u Hitnu pomoć…

Arsa: Znači on zna da je Stojan bolan.

Mitke: Ma ne. Ispriča mi što mu se desilo onomad kad je bio dežuran.
Arsa: I, što ti reče?
Mitke: Pa, priča on, bilo je ovako:
– Alo…. alo, to li je Hitna pomoć?
– Jeste.
– Mogu li da čujem doktora?
– Ja sam doktor , izvolite.
– Doktore, mnogo sam bolan. Steže me nesto u grudi. Možete li da mi pomognete?
– Pa, naravno, gospodine, ja sam zato ovde, ali morate prvo da mi date vašu adresu kako bih mogao da dođem do vas.
– Ma, doktore, ne treba vam moja adresa ja sam tu blizu do vas.

– Pa, dobro, recite gde ste.

– Ja sam doktore evo već treći dan na interno, ali niko me nije pogledao.
Arsa: Pobratime, to je on. Sad, sto posto znam da je Stojan. To mi na njega mnogo liči.
Mitke: E, po čemu znaš da je on?
Arsa: Sećas li se, pobratime, kad ga ono beše boleo zub?
Mitke: Sećam se, kako se ne bi sećao.
Arsa: Nije li otišao tad kod mog komšiju zubara i pre nego da ga ovaj pregleda pitao ga: “A bre, doktore, pošto ti je vađenje na zub”?
– Za vas gospodine, 20 evra.

– Leeeeeleee….. Aj´ molim ti se rasklati mi ga za 10 evra, a ja ću ga kući sam izvadim.

Mitke: Arso, ne mi više pričaj za Stojana nego diži se i da idemo da obiđemo čoveka. Možda mu je to stezanje u grudi od to što je kući sam vadio rasklaćen zub, a sigurno mu je ostalo malo u flašu od onu njegovu proslogodišnju trofaznu rakiju.
Arsa: Imaš pravo, nego ajde da požurimo dok je nije utrošio na ispiranje rane od izvađen zub.

Eto, dragi pobratimi, vi koji ste u inostranstvu, Mikici i osoblju vranjske kafane “Vikaj turu” mnogo je žao što ne možete da sa njima dočekate srpsku Novu godinu. Svima vama, oni žele puno zdravlja, ljubavi i naravno para. I, ne zaboravite, “u Vranje nema laganje”! <đŽ>iveli!


Vranje-Online
Njuz Network

Dogodovštine iz Vranjsku kafanu “Vikaj turu”

Comments
Prikazujem...