SIGURNO ĆE VAM SE DOPASTI: Ovako će izgledati škole 2050. godine!

Sve više ljudi želi da smanji rizik i na vreme osigura svoju budućnost, kako u poslu tako i u privatnom životu, te se gotovo svakodnevno rade najrazličitija istraživanja. Zanimljivu inicijativu na tom polju pokrenula je i Evropska komisija. Godine 2011. pokrenuta je platforma Futurium online, kako bi se olakšalo razmatranje, kreiranje i ostvarivanje budućih evropskih politika. Ova platforma kombinuje neformalni karakter socijalnih mreža sa naučnim pristupom predviđanja radi ujedinjenja svih aktera zainteresovanih za stvaranje budućnosti, ali i radi ostvarenja ideja koje su važne za njih same.

Tekstovi i diskusije za temu uglavnom imaju predviđanje razvoja nekog od segmenata života i društva do 2050. godine. Među njima se, naravno, nalazi i područje učenja i obrazovanja. U grupi zanimljivih predviđanjia našao se i zajednički intervju Gavina Dadnija i Niki Hokli, direktora kompanije „The Consultants-E“, koja se bavi obukom i savetovanjem nastavnika i profesora. U ovom intervjuu, oni predviđaju budućnost škola, učionica i uloge nastavnika u smislu uticaja, ali i  izazove i mogućnosti koje pruža tehnologija.

Prenosimo vam deo ovog zanimljivog intervjua.

Prema mišljenju Dadnija i Hoklijeve, nastavnička profesija je veoma konzervativna i većini nastavnika je često potrebno mnogo vremena da razumeju i sagledaju neophodnost ili prednosti primene tehnologije u nastavi.

Foto-ilustracija: Profimedia/Corbis

Kako vidite budućnost učenja i podučavanja? Kako će škole i učionice izgledati 2050. godine?

Gavin:  „Mislim da do 2050. godine neće biti velikih promena u odnosu na to kako nastava i učenje u formalnom sistemu izgledaju sada. Možda će se predmeti mnogo više preplitati i nadopunjavati, ali sumnjam da će se obrazovna paradigma previše promeniti u bilo kom smeru. Očekujem da će se obrazovanje manje oslanjati na činjenice i puko učenje informacija, a da će se više usredsrediti na tumačenje podataka, digitalnu pismenost, interpretaciju i primenu znanja.  Uz povećanje povezanosti predmeta, obrazovanje će biti manje zasnovano na tome šta znate ili možete da zapamtite, a više na tome šta možete da protumačite, preformulišete i primenite u praksi. Mogu da zamislim da će neki predmeti naprosto da budu uklonjeni iz rasporeda. Hoćemo li morati da učimo jezike 2050. godine?“

Niki: „Ništa se nije mnogo promenilo u poslednjih 200 godina. I dalje imamo nastavnika koji stoji ispred odeljenja i drži predavanje. Za promenu postojeće obrazovne prakse potrebno je mnogo više od tehnologije. Potrebno je redefinisati ustaljene uloge nastavnika i učenika, razumeti da se učenje ostvaruje kroz saradnju učenika i nastavnika, ali i da se, prevashodno, ovo znanje i razumevanje pretvore u praksu. Upotreba tehnologije će omogućiti olakšan pristup učenju sa bilo kog mesta u bilo koje vreme, bilo kome − kako učenicima, tako i nastavnicima. Mislim da će i dalje postojati fizički prostori za učenje, mada možda neće izgledati kao učionice, čak i u 2050. godini, jer prostor ima značajnu ulogu u socijalizaciji, osećanju zajedništva, saradnji i kolegijalnosti.”

Prema shvatanju oba sagovornika, nužno je da se tehnologija što pre uključi u obrazovanje i to na način koji olakšava proces učenja i učenicima i profesorima. Oni naglašavaju da u tome treba da učestvuje i država i oni koji određuju obrazovne sisteme.

Kako se može omogućiti primena tehnologije na strukturisan način, povezan sa pedagoškim načelima, a ne samo kao serija nepovezanih intervencija koje se odnose na nove tendencije u obrazovanju?

Gavin: „Mislim da nastavnici i kreatori obrazovne politike treba da vode dijalog o tome kako se tehnologije uklapaju sa obrazovnim potrebama i kako dovode do razvijanja digitalne pismenosti. To će ih pripremiti i za promene koje ih očekuju na radnom mestu, ali i za poslove koji još ne postoje.“

Niki: „Veoma važan aspekt primene tehnologije u procesu nastave i učenja predstavlja i pitanje obuke nastavnika i učenika za korišćenje tehnologije. Obuka nastavnika treba da ima pristup koji bi razvio tehnološki kompetentne nastavnike, one koji će uviđati dobrobiti primene tehnologije u nastavi, ali i koji će umeti i želeti da primenjuju nove tehnologije u procesu obrazovanja i podučavanja.”

Gde će se održavati nastava? Hoće li se učenici susretati i u stvarnom prostoru ili samo u virtuelnom svetu?

Gavin: „Mislim da će škole postojati kao fizički prostori još neko vreme u budućnosti, jer su one mnogo više od mesta za učenje. One utiču na socijalizaciju, na čitavo društvo, podstiču osećanje zajedništva, saradnju, kolegijalnost. One doprinose razmeni mišljenja, iskustava i resursa.  U nekim sredinama će opstati i duže, zbog problema nedostatka tehnološke infrastrukture i povezanosti.”

Foto: Tanjug/AP

Foto: Tanjug/AP

Niki: „Već imamo šansu da biramo želimo li fizički da odlazimo na nastavu ili da se obrazujemo onlajn, pogotovo u obrazovanju odraslih ili u svemu što dolazi nakon osnovne škole. Mislim da će se ta tendencija samo još više proširiti, uglavnom zato što smanjuje troškove. Naravno, primenjivaće se onlajn učenje koje uključuje saradnju i razvoj kritičkog mišljenja, a ne samo pristup i mehaničko preuzimanje sadržaja.

Gde će se socijalizacija primarno odvijati? Kako će se razvijati veštine kao što su timski rad i međuljudski odnosi, ako učenje mahom bude bilo virtuelno?

Oba sagovornika zagovaraju tezu da se timski rad i socijalizacija mogu razvijati onlajn i da će do 2050. godine tehnološke mogućnosti za ovo biti mnogo bolje nego što su danas.

Gavin: „Iako sam ljubitelj tehnologije, ipak verujem da će većina ljudi uvek želeti da se okuplja, a to je posebno važno u godinama kada se formiraju kao ličnosti. Ako se učenje odvija virtuelno, to znači da će morati da dođe do značajnih poboljšanja u video-konferencijama, 3D prikazima i projektovanjima, a virtuelni svet će izmeniti osećaj i shvatanje pojma ’biti tamo’ kao i pripadnosti određenoj zajednici.”

Niki: „Mislim da nam je svima teško da zamislimo da će školski prostori nestati do 2050. godine, pogotovo za obrazovanje dece. Ti prostori igraju veoma značajnu ulogu u socijalizaciji. Ali to će uvek biti i mesta na kojima će deca biti sigurna dok roditelji rade.”

Foto: Telegraf

Foto: Telegraf

Verovatno će do 2050. godine sastavni deo nastavnog plana i programa biti učestvovanje u virtuelnom prostoru i povezivanje dece najranijeg uzrasta sa drugom decom širom sveta.

Nužne promene i uvođenje tehnologije u obrazovanje prepoznati su u mnogim školama u svetu, ali i kod nas. Jedan od takvih primera postoji u Savremenoj gimnaziji u Beogradu. Nastava u ovoj školi se realizuje u moderno uređenoj zgradi uz pomoć video i audio nastavnih sredstava, interaktivnih tabli i tablet-uređaja. Časove je moguće pratiti i preko interneta, platforme za pomoć pri učenju i android-aplikacija. Za potrebe primene elektronskog učenja razvijena je posebna metodologija korišćenja sistema za elektronsko učenje, prilagođena uzrastu i potrebama učenika.

„U zdravoj i inspirativnoj sredini učenje je mnogo lakše. Zato smo se potrudili da u našoj školi napravimo baš takvu sredinu. Osim profesionalnog pedagoškog tima, savremenih nastavnih sredstava i sredine bezbedne za boravak, u našoj školi je veoma važna i kultura lepog ponašanja i ophođenja. Društveni život u školi obogaćen je dodatnim sadržajima kao što su sekcije, kulturne manifestacije, sportski događaji, dobrotvorne akcije i zajednički projekti“, kažu u Savremenoj gimnaziji.

Više o Savremenoj gimnaziji možete saznati ovde.

(Telegraf.rs)

Komentari