Torino je upoznao Vošu, a mi Đanduju

Fudbaleri Vojvodine pokazali su se u sjajnom izdanju, a i grad domaćin utakmice sa Sampdorijom ostavio je odličan utisak.

Posao sportskog novinara donosi česta putovanja po zemlji i svetu, ali u većini slučajeva ona su nedovoljno dugačka da bi se na pravi način upoznao grad domaćin. Zato je bitno unapred napraviti plan i odrediti prioritete.

Ovaj put primarno je bilo upoznati se sa Đandujom, poslasticom zbog koje je Torino dobio laskavu titulu italijanskog grada čokolade.

U obilazak i po kiši

Torino važi za industrijski centar Italije, ali je primetno da u gradu mnogo vode računa o svojoj istoriji. Stoga, centar Torina nudi vam obilaske raznih muzeja i znamenitosti koje svojim izlgedom ili pričom verovatno i ne bi privukle posebnu pažnju prolaznika da nisu izložene plakatima. Jedna od glavnih atrakcija je, ipak, Egipatski muzej, koji je drugi najveći takav u svetu, posle onog u Kairu.

Građevine u Torinu, u više navrata isticao je jedan kolega, uglavnom su baroknog stila, a ono što je posebno zanimljivo, u obilazak centra grada možete slobodno i po kiši, jer vas brojni svodovi ispod kojih su smeštene radnje, kafići i muzeji štite da ne pokisnete.

Podno Alpa smo doputovali sa fudbalerima Vojvodine na utakmicu protiv Sampdorije u 3. kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, koja se zbog renoviranja terena u Đenovi igrala na Olimpijskom stadionu u Torinu.

Obaveze po dolasku nisu nam dozvolile mnogo vremena za lagano razgledanje, pa smo posle rutinskog obilaska centra rešili da se posvetimo Valentinovom parku na zapadnoj obali reke Po. Bila je to preporuka uglednog italijanskog kolege Tankredija Palmerija. Ispostavila se kao odlična!

Valentinov park (Parco de Valentino) poznat je kao prva javna bašta u Italiji, otvorena 1856, ali i kao mesto u kojem su se svojevremeno održavale automobilske trke, od kojih je najznačajnija vožena 1948: Gran Pri Formule jedan. Otud u parku i klupa posvećena čuvenom Encu Ferariju.

Preko dana ovaj park je miran i ispunjen sportskim rekreativcima koji džogiraju i onima koji u hladu drveća uživaju u tišini prirode. Uveče je slika potpuno drugačija.

Dominantan je bar “Fluido”, koji radi do duboko u noć. U njemu se uglavnom piju kokteli, a oni koji se umore od glasne muzike i igranja, na raspolaganju za odmor imaju nekoliko klupica ispred, kao i poljanče, pa sve podseća na jedan veseli noćni piknik.

Jutro posle, blagu glavobolju od koktela rešili smo da sprečimo obilaskom centralnih ulica Torina, a najveću pažnju privukao nam je zvonik torinske katedrale Đovani Batista izgradjene krajem 15 veka, sa kojeg se pruža prelep pogled na grad. Trebalo je popeti se tih 200 i kusur stepenika, ali je vredelo svaku kap znoja! Dobili smo Torino “na dlanu”…

Sparno vreme i hiljade pređenih metara od jutra učinili su svoje da nas stigne umor, te smo rešili da se okrepimo u restoranu u kojem smo se veče pre uverili u čuveni kvalitet italijanskih pica. Ovaj put izbor je pao na špagete Karbonare i ponovo nije bilo greške.

Torino je, međutim, mnogo poznatiji po poslasticama nego uobičajenim italijanskim jelima. Za one koji ne znaju, mnogima omiljena Nutela potiče iz regije Pijemont, u kojoj se nalazi Torino, a pored kompanije Fijat i fudbalskim klubovima Juventus i Torino, ovaj grad prepoznatljiv je i po Đanduji. Teško je rečima opisati osećaj kada zagrizete ovaj čokoladni desert ispunjen kremom od lešnika… I kolege koje su probale kolač Tiramisu na trenutak su ostale bez teksta.

Naravno, našlo se prostora i za sladoled, jer bi za nekoga ko je sladokusac bilo poražavajuće da se vrati iz Italije bez pojedene, barem tri, kugle čuvenog “Grom” sladoleda. Karamela, crna čokolada i malina pokazali su se kao odlična kombinacija!

Na kraju, kao šlag na tortu što se tiče ovog putovanja, došla je spektakularna igra Vojvodine i pobeda od 4:0 protiv favorizovane Sampdorije!

Izvor: Mondo

Komentari