Selo bez nezaposlenih

Sremsko selo Kukujevci, koje se nadaleko pročulo po tome što u njemu nema nezaposlenih, svojim primerom pokazuje kako se vrednim radom, slogom i dobrom organizovanošću može napredovati, uprkos teškim ekonomskim prilikama.

Sticajem nesrećnih istorijskih okolnosti, 90-ih godina prošlog veka u to mesto u šidskoj opštini doselili su se Srbi iz više od 160 mesta Like, Korduna, Banije, Dalmacije, Slavonije i drugih krajeva u Hrvatskoj, razmenivši prethodno kuće i imanja sa dotadašsnjim starosedeocima Hrvatima, kaže za Tanjug predsednik Saveta mesne zajednice Kukujevci Miroslav Stojčević.

“Ljudi su se brzo snašli u novoj sredini i počeli da rade, kako bi opstali i svojim porodicama obezbedili egzistenciju”, ističe Stojčević, napominjući da su se mnogi od njih prvo upustili u proizvodnju duvana, što je težak ali vrlo isplativ posao, kojim se danas bavi oko stotinu domaćinstava.

Duvan se danas uzgaja na ukupno oko 1.200 hektara kukujevačkog atara, što su najveće površine pod tom industrijskom kulturom u Srbiji, a da se od tog biznisa može dobro zaraditi i živeti vidi se i po izgrađenim i savremeno opremljenim sušarama i lepim porodičnim kućama uzgajivača.

U Kukujevcima, mestu sa oko 2.000 stanovnika koje se nalazi u neposrednoj blizini autoputa Beograd-Zagreb i kroz koje prolazi železnička pruga, proteklih godina otvoreno je niz poljoprivrednih i drugih preduzeća, u kojima rade uglavnom stanovnici tog sela.

Mladi su našli posao u Industriji mesa “Agropapuk”, u kojoj radi oko 200 Kukujevčana, zaposleni su takođe i u firmi “Beokapra” koja ima farmu koza i proizvodi nadaleko poznate proizvode od kozjeg mleka.

U uvozno-izvoznoj firmi “Asoler”, koja se bavi nabavkom i plasmanom guma za vozila, takođe rade meštani a njih oko 150 uposleno je u poljoprivrednim zadrugama “Ratar” i “Rit”, navodi Stojčević i dodaje da se dobar deo stanovništva bavi intenzivnim ratarstvom i voćarstvom, čije plodove izvoze trenutno i na rusko tržište.

U kukujevačkim firmama posao je dobilo više od 450 ljudi a u sezoni poljoprivrednih radova, zbog nedostatka radne snage, u to selo dođe svakog leta, sa juga Srbije, da rade i zarade još oko stotinu “sezonaca” sa svojim porodicama.

Zahvaljujući tom pre svega privatnom biznisu iz tog sela se, preko poreza, doprinosa, plaćanja komunalnih i drugih dažbina, “odu znatna finansijska sredstva ali se jako malo vraća u naše selo”, napominje Stojčević ističući da bi im, za ostvarivanje većih i skupljih investicija, poput asvaltiranja sedam ulica ili uređenja kanalske mreže, bila neophodna pomoć šire zajednice.

“Naš godišnji budžet je nešto veći od četiri miliona dinara, što je veoma malo jer pokriva uglavnom troškove održavanja infrastrukture i delovanja mnogobrojnih društvenih organizacija u selu”, kaže Stojčević i dodaje da za veće radove redovno konkurišu kod pokrajinskih i drugih fondova i institucija ali, nažalost, do sada nisu naišli na baš veliko razumevanje.

Samodoprinosom i uz pomoć sponzora sa strane počeli su izgradnju pravoslavnog hrama ali istovremeno rade i na obnovi katoličke crkve u centru sela, što je i znak poštovanja prema ranijim stanovnicima Kukujevaca, sa kojima su ostali u dobrim odnosima, ističe Stojčević.

On naglašava da se, zahvaljujući aktivnom i organizovanom radu rukovodstva sela i zdušnoj podršci koji imaju od meštana, uspešno ostvaruju planovi koje su zacrtali a jedan od tih je i nova fiskulturna sala pri Odeljenju šidske Osnovne škole “Branko Radičević”.

To je jedan od prioritetnih objekata potrebnih tom selu, koji će prvenstveno služiti deci a popodne i uveče meštanima za različite kulturno-zabavne i društvene aktivnosti, navodi Stojčević napominjući da u Kukujevcima aktivno deluju Kulturno-umetničko društvo, udruženja penzionera, lovaca, žena kao i Fudbalski klub “Obilić”, u kojem su gotovo svi igrači iz sela.

Veoma uspešnu saradnju sa Mesnom zajednicom ističe i rukovodilac te osmogodišnje škole Biljana Todorović naglašavajući da im uvek “izađu u susret” kad god im je nešto potrebno, a treba dosta toga ako se ima u vidu teška materijalna situacija u školstvu.

Napominjući da su joj i roditelji bili prosvetni radnici u Kukujevcima, kaže da se vratila da živi i radi u tom selu pre svega jer ga voli i dodaje da je početni period, nakon razmene stanovništva 90-ih godina, bio težak i za nju.

“Adaptacija je bila teška ali sam imala dobru volju za saradnju, novi građani su se prilagodili, tako da jako lepo sarađujemo i nemam nikakvih primedbi”, ističe Biljana Todorović naglašavajući da je pravo zadovoljstvo živeti i raditi u Kukujevcima.

Predsednik Saveta mesne zajednice Miroslav Stojčević, koji je inače rođak počivšeg patrijarha Pavla, rado dočekuje goste Kukujevaca i posebno brojne novinarske ekipe, s ponosom predstavljajući ostvarene rezultate meštana sela u kojem je prošle godine bilo više od 20 svadbi i rođeno 25 dece.

Lane je to mesto imalo skoro 300 dece starosti do 15 godina a, kako se nadaju, biće u godinama koje dolaze seoski vrtić i škola sve puniji.

Stojčević kaže da se napredak i razvoj tog sela postižu prevashodno zalaganjem i vrednim radom meštana jer kako poručuje, “bez rada nema nam opstanka”.

“Mi moramo mnogo više da radimo i da se dobro organizujemo, da sredstva koja imamo pravilno rasporedimo a istovremeno da oni koji su na višim nivoima vlasti imaju više sluha prema onima koji stvaraju neke prihode, da im se nešto i vrati na odgovarajući način”, poručuje Stojčević i poziva investitore da dolaze i ulažu u Kukujevcima, jer će i njima to biti prilično isplativo.

Komentari

PODELI