Uvodi se doživotna?!

Učinioci najtežih krivičnih dela u Srbiji uskoro bi mogli da budu osuđeni na kaznu doživotnog zatvora, jer je to predviđeno izmenama Krivičnog zakonika. Doživotni zatvor zamenio bi sadašnju najstrožu kaznu od 30 do 40 godina.

Kazna doživotnog zatvora bi posle odsluženih 25 godina pod određenim uslovima mogla da se pretvori u vremensku kaznu, odnosno da se na osuđenog primeni amnestija, uslovni otpust ili pomilovanje.

Kaznom doživotnog zatvora, koji se ne propisuje i ne izriče u određenom vremenskom trajanju, zamenila bi se postojeća kazna za najteža krivična dela od 30 do 40 godina zatvora.

U obrazloženju Nacrta zakona napominje se da je kriminalno-političko opravdanje kazne doživotnog zatvora to što on predstavlja izuzetnu kaznu koja zamenjuje smrtnu kaznu, s obzirom da se vremenska kazna zatvora ne pokazuje kao adekvatna u odnosu na neka najteža krivična dela i određene učinioce.

Pisci Nacrta podsećaju na stav Evropskog suda za ljudska prava iz 2013. godine da se “ova kazna ne može propisati i izreći bez prava osuđenog da po određenom osnovu kraće traje, odnosno da se transformiše u vremensku kaznu (uslovni otpust, pomilovanje, amnestija), kao i da vreme posle kojeg osuđeni stiče to pravo ne može biti duže od 25 godina”.

Sa izuzetkom država nastalih na teritoriji bivše Jugoslavije (osim Slovenije), kao i Španije, Portugalije i Norveške, sve ostale evropske države poznaju kaznu doživotnog zatvora, kao na primer Austrija, Finska, Francuska, Nemačka, Italija, Makedonija, Slovenija, Švajcarska i druge.

Ukoliko bi se u javnosti čuo prigovor da je doživotni zatvor nehuman, predlagači ovog rešenja smatraju da se ni postojeća kazna od 30 do 40 godina zatvora u tom pogledu mnogo ne razlikuje, te da bi takođe mogla pod određenim uslovima da bude i nehumanija od kazne doživotnog zatvora.

Imajući u vidu težinu kazne i njen izuzetan karakter predviđena su ograničenja za njeno propisivanje.

Doživotni zatvor bi prema Nacrtu, sud mogao da izrekne učiniocima najtežih krivičnih dela ili za najteže oblike krivičnih dela i uvek alternativno uz kaznu zatvora. Predviđena je i zabrana njegovog izricanja licima koja u vreme izvršenja krivičnog dela nisu navršila 21 godinu života.

U obrazloženju se ističe da trajanje doživotnog zatvora ne zavisi od volje zakonodavca ili suda, kao i da ta kazna ima i simbolički značaj.

“Ona može adekvatnije da izrazi težinu nekih krivičnih dela i stepen krivice učinioca iako se praktično u izvršenju može svesti na istu dužinu kao i kazna u trajanju od trideset do četrdeset godina”, navodi se u obrazloženju ove novine u Nacrtu zakona.

Nacrt uvodi i novine o kazni kućnog zatvora.

Kućni zatvor bi, prema novim rešenjima, imao položaj samostalne kazne, a ne kao što je sada da je zamena za kaznu “klasičnog”zatvora, i bilo bi moguće izreći ga kao kaznu za krivična dela za koja je predviđena kazna do osam godina zatvora.

Nacrt zakona takođe dozvoljava da kućni zatvor traje do dve godine, za razliku od postojećeg rešenja koje dozvoljava izvršenje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje ako mu je izrečena kazna zatvora do jedne godine.

Komentari

PODELI